Posle razgovora sa prosvetnim radnicima iz SAD i Rusije, održanih 22. i 23. juna sa profesorkom Lindom R. Woodard iz Deltona High School u Americi i dr filozofskih nauka Natalijom Anatoljevom i profesorom Valentinom Efremovim iz Rusije, Pedagoško društvo Srbije pokreće inicijativu razmene iskustava.
Od avgusta, na našem sajtu pokazaćemo vam kako se planira rad u američkim srednjim školama, koje su to ekstra kurikularne aktivnosti, kako funkcionišu timovi medijatora u školama, kako se roditelji obaveštavaju o postignućima učenika i razvoju učenika, kako rade lideri, profesori koji su zaduženi za obuku kolega koji su pripravnici. Sigurni smo da će našim kolegama biti interesantna iskustva o sardnji lokalne zajednice i škola. Trudićemo se da vas upoznamo I sa programom za razvoj životnih veština, koji je namenjen učenicima koji posle srednje škole ne idu na koledž.
Od kolega iz Ruske federacije čuli smo bakjovite priče o dve škole koje su podržane od Ministarstva prosvete i koje svojom koncepcijom, sadržajima i metodama rada, predstavljaju pravi profesionalni izazov da je upoznamo i poželimo da razmenimo iskustva u radu naših škola.
Sledi prva priča iz Rusije:
Posle razgovora sa Nataliom Anatoljevnom Gudilinom, otkrivamo vam sledeće priče o ruskim školama
Škola koju je osnovao ruski akademik Šetenjin nalazi se na Kavkazu, u Krasnogrodskoj gubreniji, u selu Tekosu. Škola je internatskog tipa i pohađaju je učenici od 10 do 17, 18 godina, ukupno njih 300. Školu finansira država.
Direktor škole, Šetinjin razgovara sa svakim učenikom pre nego što ga primi u Internat. Kako nam je rekla gospođa Natalija, njemu nije važan broj bodova iz maternjeg jezika ili matematike + ocene iz osnovne škole, nego njegova impresija o detetu , kakva mu je duša i od kakavog je materjla dete napravljeno, šta nosi u sebi i koliko je spremno da napreduje i živi u zajednici. Gospodin Šetinjin ne koristi nikakve psihološke testove, on gleda dete u oči i u njemu vidi čoveka.
Učenici ustaju svaki dan u 5 sati i bez obzira na vreme, svi su obavezni da se kupaju ili umiju u maloj planinskoj reci. Od 6 do 8 oni doručkuju i spremaju svoje sobe, i radni dan je pred njima. Sadržaji programa podeljeni su u nastavne oblasti smenjuju se sa sportskim aktivnostima kojima se poklanja podjednaka pažnja kao i učenju osnovnih životnih veština, kulturi, veri itd. Pored visokog nivoa i kvalitetnog obrazovanja koje je prilagođeno sadržajima i metodama svakom učeniku, poklanja se velika pažnja negovanju tradicije i kulture svake od 48 nacionalnosti kojima pripadaju učenici ove škole. Ceo vaspitno obrazovni proces usmeren je ka stvranju dobrog, mudrog i moralnog čoveka.
U toku letnjeg raspusta učenici imaju dva meseca mogućnosti da budu sa svojim porodicama. Međutim, većina njih ostaje u školi. Upravo ovih dana, oni se spremaju da okreče učionice, sobe, da završe poslove u baštama i poljima, da sašiju novu posteljinu, naprave zimnicu, usavrše neku borilačku veštinu, nauče nacionalnu igru druga iz sobe i pokažu kako se uči i bez organizovane nastave, gostujućih profesora, akademika iz Moskve, i neverice svih koji misle da obrazovanje i vaspitanje, ljubav i zajedništvo ne mogu stvarati multinacionalnu zajednicu dece i mladih.
Bez dodatnih programa NGO sektora, projekata EU, bez teoretisanja o tome šta su prava i šta je tolerancija, kako bi trebalo i šta bi bilo demokratski, u školi i internatu, ruskog pedagoga Šetinjina, učenici spremaju obroke, šiju, održavaju računarske mreže, postižu uspehe na takmičenjima iz akademskih oblasti, i u sportovima koji su im podjednako važni kao i učenje. U školi kojoj radni dan za sve počinje isto, posle kupanja u maloj planinskoj reci živi se život a ne simulacija života.
U Samalskoj oblasti u istoimenom selu, na obali Volge, nalazi se Škola ruskih vitezova. Na čelu škole je monah Fiotkis.Škola na obali Volge, zajedno sa internatom napravljena je od drveta. Učenici i profesori obučeni su u kneževske odore i pored usvajanja znanja iz tradicionalnih akdemskih oblasti, u školi se neguju osobine ruskog čoveka koji je knez u moralnom smislu, plemenitog roda po tradicionalnim moralnim osobinama. Škola koja je po svojim postignućima u obrazovnom i vaspitnom radu podržana kao škola od izuzetnog državnog interesa školuje samo dečake.
Gospodin koji za sebe kaže da je po profesiji putnik u centralnoj Rusiji vodi program Škole putnika, kao izborni program male seoske škole. Učenici ove škole poznati su po nagradama na najprestižijim takmičenjima iz prirodnih nauka i matematike, a večiti putnik, njihov profesor Valentin rekao nam je da je tajna njihovoh uspeha u tome što je razvijena vršnjačka edukacija i istraživanje, učenje otkrivanje i razvijanje mašte.
Profesor Valentin Efremov
Profesor Valentin Efremov ovih dana od predsednika Putina prima državnu nagradu. Dobija je za izuzetna postignuća. Na severni pol može se stići na različite načine, profesor Valentin koji ima školu putnika, na severni pol stigao je vazdušnim balonom.
Pre toga svoje učenike odveo je na logorovanje, na zamrznuto jezero u gradu Kitež, na mesto gde su Tatari napali prapostojbinu ruskog naroda. Upravo na tom za ruskog čoveka svetom mestu, učenici se uče kako se pali vatra bez šibica i kako se preživljava na 30 stepeni ispod nule. U potragu za hranom učenici lete balonom, a prvi domači zadatak im je bio da opišu san koji su usnili na svetom mestu, parapostojbini ruskog čoveka.
Škola akademika M.P.Šetinina
Zvaničan sajt škole: www.sourceoflife.ca/tekos
Adresa škole: 353484 Krasnodarski krai, g.Gelendžik, s.Tekos, ul. Lesnaja, 5,
mail: tekos@narod.ru
Telefoni : 8 (86141) 92346, +7 (928) 9459598 ili +7 (918) 4385895
Moj san je da putnik Valentin sa svojim učenicima preleti nad delom naše Srbije, sa učenicima, vodičima iz VI beogradske gimnazije koji su ovih dana izdali svoj putopisni vodič kroz Srbiju. Na samom početku multimedijalne prezentacije Srbije, očima učenika VI beogradske gimnazije je autobus koji čeka da ga odmeni vazdušni balon sa putnicima, devojčicama i dečacima iz Rusije.
Sonja Žarković
|
